četvrtak, 23. lipnja 2016.

Ubijao sam je svojim nejavljanjem, nekako sam voleo da trči za mnom, siguran da joj to nikada neće dosaditi. Ali dogodilo se baš to, dosadilo joj je da se igram sa njenim osećajima. Falile su mi njene poruke, pozivi, dani su bili prazni bez njih. I tada sam ja nesvesno počeo raditi njoj ono što je ona nekada meni. Slao sam joj poruke na koje nije odgovarala, zvao je, ali je pozive odbijala. Mrzeo sam to njeno ponašanje koje je zapravo videla od mene, ali nisam odustajao. Nakon par dana poslao sam joj poruku: "Kako si?", na koju je začudo odgovorila: "Odlično sam, divan je osećaj prestati biti budala, a još je divniji praviti nekoga budalom, hvala ti!


Možda nam je potrebno da idemo pogrešnim putem života, da bi pravi put upoznali.. Možda treba prvo ić ulicom suza, da bismo pronašli naš osmijeh.. Možda moramo tugu i bol podnijet, da bismo na kraju upoznali što je SREĆA

Tvoja sam i onda kada ti ne pripadam...kraj tebe sam i onda kada me nema...ljubim te i onda kada te ne dodirujem...sanjam te i onda kada sam budna...nikada kompletno tvoja, ali zauvek sa tobom...


Savršen
muškarac? Pa…Za sponzoruše to je tip koji je pun para. Za romantične
dušice je to je tip koji skida zvezde s’ neba. Za realne devojke, to je
onaj frajer koji im pruža sigurnost. Ali,u suštini, savršen muškarac je
onaj koji te voli takvu kakva jesi !



~~~...Ko si zapravo ti?.. Sudbina ili hir?... San koji se odsanja ili sjena sto me
proganja?.. Ko si zapravo ti?.. Prividjenje ili mit?... Nesto sto boli ili neko
ko me voli?...~~~

Nema komentara:

Objavi komentar