Ni na nebu ni na zemlji nema takvog sjaja,sto odvodi u ponore prelijepih odaja,zato ima zvijezda neba koja zemljom kroci,ove rijeci sad citaju najljepse oci.


Najgore je kada u životu svoju dobrotu i iskrenost poklanjaš svima...A svi ti te smatraju bezvrednom i naivnom osobom...Pitam se, da li im je duševna hrana povređivanje i nanošenje boli ljudima oko sebe...Ponekad bezobrazluk je jedini lek za pojedince...Pa, kad gubiš te osobe iz života...Samo ih, ustvari, proveravaš...Da li su trebali biti u našim životima...Da li će nas potražiti kada odemo...